Pojedini profesori deci uopšte ne predaju iz udžbenika. Na radost roditelja koji ne moraju da izdvajaju novac, ali i učenika jer to znači više zanimljivih časova. Ako ne postoji zakonska obaveza, pitanje je zašto većina insistira na učenju iz knjiga.
Bliži se kraj školske godine. Deca će razmišljati o letu i avanturama, a roditelji o tome koliko će im novca biti potrebno da kupe udžbenike za sledeću godinu.
Polovne ili nove – zavisiće od cene.
Kada izdvoje u proseku oko 15.000 dinara za sve knjige, problem nastane kad pojedini udžbenici više stoje u fioci nego što se koriste u školskim klupama.
“Čak se naručuju i neka dodatna sredstva – pa se onda postavlja pitanje sveobuhvatnosti tih udžbenika. Da li su dovoljni ako se uzimaju dodatna nastavna sredstva?”, upitao se član Saveta roditelja u osnovnoj školi na Novom Beogradu Milan Bojović.
Navodi da neke škole to rešavaju tako što postoje ormarići u školama pa se drže tamo udžbenici.
Bojović ističe da se na kraju sve to svede da u ormariću ostaju likovno, muzičko i predmeti koji su manje zastupljeni.
Zašto kupujemo udžbenike ako ih deca ne koriste
U odnosu na gradivo iz knjige, materijal koji pripremaju nastavnici često je obimniji, pa se tako udžbenik nekad i ne otvori.
Roditelji postavljaju pitanje – “zbog čega se onda pojedine knjige kupuju?”.
Ali, sve zavisi od nastavnika.
Profesorka OŠ “Nikola Tesla” Jelena Lucić kaže da se priprema za čas na osnovu ishoda i ciljeva koji su zadati za nastavnu jedinicu, a ne na osnovu udžbenika.
“Ja mogu da pričam u svoje ime. Mi na svakom času koristimo udžbenik i radnu svesku udžbenika”, objašnjava profesorka Lucić.
Rad prema nastavnom programu
To znači da profesori rade prema utvrđenom nastavnom programu, a ne prema udžbeniku potvređeno je RTS-u u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Navode da su udžbenici namenjeni učenicima, a ne nastavnicima, koji mogu da koriste bilo kakav pripremni materijal ako odgovara školskom programu.
“U udžbenicima postoje stvari koje deca, ukoliko su bila odustna ili nisu razumela na času, mogu da pročitaju. Imaju dosta testova za vežbanje”, objašnjava profesorka hemije u OŠ “Nikola Tesla” Marina Botunjac.
Navaodu da postoje manjkavosti i prednosti udžbenika.
“Znate, ukoliko predajete alkohole, u knjizi će biti jako lepo objašnjeno i bez nastavnka, ali imaćete samo jedan pasus o alkoholizmu”, kaže Botunjac.
Nastavnici kažu da bi im bilo jednostavnije i lakše da koriste samo knjigu, ali da deca kroz pripremni materijal nauče više.
U odnosu na prošlu godinu knjige su skuplje za pet do 10 odsto
Deci bi bile lakše torbe, a roditeljima isplativije da na vreme znaju koji udžbenici su neophodni.
“Nastavnici koji smatraju da udžbenik nije neophodan, oni ga svakako odaberu, ali mi ne insistiramo da se taj deo udžbeničkog kompleta nabavlja”, kaže direkor OŠ “Nikola Tesla” Stanislav Stevuljević.
Navodi da su imali predviđene zbirke zadataka za fiziku, matematiku i hemiju, ali ih nisu njih stavili u komplet da ne bi deca kupovala, jer to moguda uzmu i od drugara od prošle godine.
“Inače, zakonska obaveza kupovine udžbenika ne postoji, postoji samo obaveza da škola odabere udžbenik koji će se koristiti”, navodi Stevuljević.
Jedan od roditelja navodi da se raspitao kod roditelja iz tri škole, za šesti razred u jednoj koštaju udžbenici komplet 17.000, u drugoj 21.000, u trećoj 22.000 dinara.
Ako nastavnik tako želi, može da kaže deci da im udžbenik uopšte nije potreban i da, prateći program, sam osmisli kako bi predavao nastavnu jedinicu.
Međutim, to znači da nastavnici moraju da ulože mnogo vremena, kreativnosti i truda u učinioci, ali i van nje.
Izvor: RTS
Ostavite komentar