Intervju sa predsednikom opštine Čajetina Milanom Stamatovićem

1. Iako je 2024. bila izborna godina, infrastrukturni i ostali projekti napreduju. Kako ste zadovoljni prošlom godinom u smislu razvoja infrastrukture, da li je sve što je planirano odrađeno?

Bila izborna godina ili ne, kod nas se uvek radi i ne staje, jer su naši planovi i zadaci koje stavljamo ispred sebe zahtevni i obimni. Sa vrlo malim brojem radnika u opštinskoj upravi, sa nižim zaradama, a uz stalni porast obima posla i pritiska koji je kod nas uvek prisutan sa različitih strana, radovi i projekti se realizuju predviđenom dinamikom, mada sam svestan da može bolje. Usput se javljaju novi izazovi, ideje i poslovi, tako da mogu slobodno da kažem da ipak uradimo i više od planiranog.

2. Koji veliki projekti nas očekuju u 2025. godini, da li biste nešto posebno izdvojili?

Istakao bih Sušičko vrelo i pohvalio JKP Vodovod i KJP Zlatibor, koji izvode radove. U ovoj godini napokon krećemo sa izgradnjom sportskih terena na Zlatiboru. U planu je 12 fudbalskih terena, košarkaška hala, objekat za atletiku, muzej sporta, hotel za smeštaj sportista… Završen je projekat za izvođenje radova (PZI). U toku je izrada projekta za izgradnju prvog od planirana tri jezera. Gradimo jezera na Bregovima, na reci Katušnici i dobroseličkoj reci. Osluškivali smo opravdane kritike meštana i turista kako nemamo kupalište na otvorenom, tako da smo ova jezera planirali za rekreaciju i dodatnu aktivnost i odmor u prirodi. Krećemo sa izgradnjom aerodroma na Zlatiboru, u blizini naselja Obudojevica. Formirana je radna grupa, završeno je idejno rešenje, a otpočeli su i pripremni radovi. U planu je kupovina čajetinske klanice, teče pregovarački postupak, pa ćemo uskoro javnosti saopštiti više detalja. Pripremamo velike i važne projekte koji se odnose na kongresni turizam, kao i projekte za mlade sa željom da postanemo Evropska prestonica mladih. Radimo već neko vreme na pripremi potpuno nove promocije Zlatibora, koju ćemo predstaviti u maju ili junu mesecu.

3. Opština Čajetina brine o socijalnim kategorijama stanovništva, pa je tako za sledeću školsku godinu najavljeno da će sve socijalno ugrožene porodice dobiti BESPLATNE UDŽBENIKE za decu. Da li je u planu još neki vid pomoći za socijalno ugrožene porodice, koji do sada nije pružan i da li će se možda ovaj vid pomoći u vidu besplatnih udžbenika proširiti na sve učenike, bez obzira na to da li su socijalno ugroženi ili ne?

Tako je, obezbedićemo besplatne udžbenike za socijalno ugrožene porodice. Pored toga, već godinama nabavljamo za njih i ogrev, odobravamo jednokratne novčane pomoći i više puta tokom godine, dodeljuju se bespovratna sredstva kroz subvencije Turističke organizacije Zlatibor i Zlatiborskog Eko Agrara. Kada je bilo potrebno, izgradili smo i kuće, a postojeće rekonstruisali. Trudimo se da na svaki zahtev izađemo u susret. Osvrnuo bih se na predlog da obezbedimo udžbenike za sve. Ne bih se saglasio, jer mislim da time ne dobijamo ništa drugo, osim možda jeftinih političkih poena. Takav predlog i jeste došao u političkoj kampanji, gde on samo dobro zvuči. Kada to izgovarate iz opozicione uloge, možete da obećavate i nemoguće i nepotrebno. Kada to izgovaram ja kao dugogodišnji predstavnik naroda, koji budžet treba racionalno da usmeri i rasporedi ka svima, nastupam sa više odgovornosti i opreza. Iako bih trenutno dobio par pohvala više, ništa drugo suštinski ne bismo rešili. Znam i drago mi je što na našoj teritoriji imamo finansijski nezavisne i stabilne porodice i znam da oni nisu to tražili, niti im je potreban takav ustupak. Verujem da naši ljudi opravdano očekuju da sredstva usmerimo na obnovu ili završetak predškolskih i školskih ustanova, izgradnju dnevnog boravka za decu, više otvorenih terena i parkova za njihovu rekreaciju, kao i na obnovu ili izgradnju sportskih dvorana, i sl. Za one kojima su besplatni udžbenici zaista potrebni, svakako ćemo izdvojiti potrebna sredstva i u tome ne vidim problem. Ne treba zaboraviti na najveća izdvajanja koja kontinuirano uvećavamo na ime roditeljskog dodatka ili pokrivanja troškova veštačke oplodnje. Mislim da je naša podrška potrebnija parovima koji žele decu, roditeljima i porodicama, nego za kupovinu udžbenika za sve.  To je trend na nivou Srbije o kome je lepo pričati. Verujemo da su to samo trenutne olakšice, a treba izgraditi sistem koji će dugoročno stvoriti dobre i stabilne uslove za sve generacije. Za sada razmatramo predlog o dodeli besplatnih udžbenika za porodice sa više dece. A kada završimo započete projekte izgradnje nove zgrade vrtića na Zlatiboru, rekonstrukcije strarog objekta, sređivanja starog dela osnovne škole na Zlatiboru, kao i obnove najstarije škole u Mačkatu i vrtića, doći će na red i odluka o besplatnim udžbenicima za sve kao logičan i opravdan naredni korak.

4. Na jednoj sednici SO Čajetina ste najavili da će se graditi učenički dom u Čajetini. Da li imate više informacija o tom projektu, kada će se krenuti sa tim u realizaciju?

Ugostiteljsko-turističku školu u Čajetini trenutno pohađa 262 učenika. Od tog broja 93 učenika stanuje u privatnom smeštaju u Čajetini i na Zlatiboru. To su deca koja dolaze sa teritorije Priboja, Nove Varoši, Arilja, Požege, Sevojna, užičkih sela (Drežnik, Kremna, Mokra Gora, Lunovo Selo) i Čajetine (Sirogojno, Jablanica), kao i određen broj učenika iz Beograda, Lazarevca, Kikinde i Rudog. Izgradnjom doma učenici će dobiti kvalitetan smeštaj, ishranu i vaspitne sadržaje, a škola i čitava lokalna zajednica mlade i vredne ljude koji će uneti novi duh i pružiti podršku obrazovanju i turističkoj privredi. Prema strategiji i planu Opštine Čajetina, dom će se graditi u blizini škola, određene su parcele (25/4 i 25/5 KO Čajetina) i sportskog centra Glavica. Kapacitet doma će biti do 200 učenika. To će biti multifunkcionalni objekat u kome će učenici osnovne škole koristiti restoran kao đačku kuhinju, deca iz „Zračka“ će imati svoje prostorije, a za vreme raspusta dom će biti stavljen u komercijalne svrhe (škole u prirodi, rekreativne nastave, sportski događaji…) Elaborat o opravdanosti izgradnje Učeničkog doma je urađen i prosleđen Ministarstvu prosvete Republike Srbije na odobrenje.  Cilj je da dom bude deo mreže domova učenika Srbije zbog finansiranja zaposlenih. Lokalna samouprava je odredila parcele, a urađen je i projektni zadatak.

5. Za razliku od mnogo mesta širom Srbije, koja su tokom prošlog sušnog leta imali problem sa vodosnabdevanjem, naša opština nije imala taj problem. Kada se očekuje da prvi korisnici budu povezani na nov cevovod „Sušička vrela“ i da li ste zadovoljni napredovanjem tih radova?

Podsetiću da smo pre 20 godina, sa malo većim prilivom turista, imali redovne restrikcije vode i struje. Današnja stabilnost vodosnabdevanja tokom cele godine rezultat je kontinuiranog ulaganja u izgradnju novih rezervoara i rekonstrukciju postojeće mreže. Drago mi je da je vreme restrikcija iza nas i da danas govorimo o dugoročnim projektima koji će nam obezbediti stogodišnje stabilno vodosnabdevanje. Upravo zato smo se odlučili na izgradnju Sušičkog vrela. Izuzetno smo zadovoljni dinamikom kojom se odvijaju radovi na vodosistemu. Postavljeno je preko 50% cevi, a od proleća očekujemo nastavak intenzivnih radova na ovom važnom projektu. Započeta je i izgradnja novog rezervoara na Karauli, kapaciteta 2000 kubika, a izgrađen je novi rezervoar za vodu od 2000 kubika na Vlaovini. Krećemo sa izgradnjom crpne stanice na Sušičkom vrelu i rezervoara na Žigalskom visu, što će omogućiti da se u ovoj godini pusti u rad prva faza. U ovoj godini završavamo crpnu stanicu, cevovod i rezervoar. Puštanjem prve faze u rad, priključenje na ovaj vodovod će automatski biti omogućeno Tripkovi, Mačkatu, Šljivovici i Braneškom polju. Drugu fazu nastavljamo od Šljivovice do Karaule, sa još jednim rezervoarom u Lukovićima, u Šljivovici, gde idemo ka konačnom priključenju Čajetine i Zlatibora.

6. Postoje kritike na projekat „Zlatni grad“ na Ribničkom jezeru. Bila je raspisana i javna nabavka za izradu konceptualnog rešenja za taj projekat. Da li možete malo detaljnije da nam kažete o tom projektu, s obzirom da se trenutno snabdevamo vodom sa Ribničkog jezera, svakako je tema bitna za sve stanovnike naše opštine, u tom pogledu? Da li će taj projekat ugroziti vodosnabdevanje ili će se sa realizacijom krenuti tek kada svi budu povezani na novi izvor „Sušička vrela“?

Najpre bih se osvrnuo na važnu činjenicu o kojoj se malo ili gotovo nimalo govori. Sve što smo radili i planirali, nije došlo iz glave i hira Milana Stamatovića. Nisam ja važan i nisam sam u svim ovim projektima, već je oko mene tim ljudi i uvek tim stručnjaka sa kojima se redovno konsultujemo. Ideja o stavljanju Ribničkog jezera u “komercijalne svrhe” javila se upravo iz razgovora sa stručnjacima iz ove oblasti, koji su nas upozorili na dotrajalost akumulacije koja ima svoj vek trajanja i utiče na kvalitet vode. Kad tad bi rešavanje ovog problema došlo na red. Svakako da nam je bilo lakše da prekrstimo ruke i da sve ove radove koji su više pod zemljom i nisu toliko vidljivi, a ni korisni za sticanje političkih poena, jer su dugotrajni i skupi, ostavimo nekome drugom u nasleđe. Ne bežimo od problema i zadatak nam je da gledamo u dalju budućnost i mislimo o tome šta će biti sutra. Kada pričam u množini, govorim o timu ljudi i o struci koja daje poslednju reč. Upravo vođeni takvim savetima učinili smo sve što smo mogli za akumulaciju i njeno očuvanje. Fabriku vode u Ribnici smo doveli u potpuno funkcionalno stanje, filterska polja i taložnice koji su bili uništeni smo rekonstruisali, izgradili smo novu taložnicu i dogradili nove prostorije na fabrici vode. Kompletno je promenjen magistralni cevovod dužine pet kilometara najkvalitetnijim duktilnim cevima, a gubitke vode sveli smo na nulu. Smatramo da je to odgovorno postupanje ka našim najvažnijim resursima, ali kao i sve ova akumulacija ima svoj vek trajanja, koji polako ističe. Važno je da sve ovo naši građani znaju.

Kada ljudi shvate da će se u budućnosti borbe u svetu voditi oko hrane, vode i zdravog okruženja, biće jasno zašto smo krenuli u ovom pravcu. Projekat izgradnje akumulacije Ribnica je vekovni projekat mojih prethodnika i s tim u vezi svakako se ne bih ogrešio i uništio nešto što smo dobili u nasleđe i kao izvor života. Dakle, projekat Sušičkog vrela napreduje i kada dobijemo mogućnost da priključimo sve korisnike na novi sistem, jasno je da ćemo tek tada krenuti sa pripremnim radovima. Čak i tada se moramo pridržavati jasno propisanih pravila i standarda prilikom uređenja tog prostora, jer govorimo o zaštićenom području koje je pod stalnim budnim okom struke i svih nadležnih institucija. Izgradnjom dodatnih  sadržaja, u obavezi smo da to područje zaštitimo optočnim kanalima, fekalnim kolektorima i da izgradimo još jedno postrojenje za preradu otpadnih voda.

Naša ideja je da imamo veliko kupalište na otvorenom, sa brojnim sadržajima i aktivnostima na vodi i u prirodi, a izmeštenog iz centra i gužve koju vole mladi. I nije ova zamisao došla kao prva i kao imperativ za sebe, već se javila nakon odluke da gradimo novi sistem vodosnabdevanja jer smo, kao što rekoh, bili prinuđeni da tražimo alternativu. Kada tako razmišljamo, želeli smo da damo drugi sjaj i ulogu Ribničkom jezeru, jednom od simbola Zlatibora. Golf i tereni za rekreaciju su tu da dopune sadržaje, sa posebnim akcentom na zaštitu životne sredine. Verujem da će u takvom ambijentu uživati prvenstveno svi meštani, mladi, deca, penzioneri i tražiti svoj kutak, znajući da je  jezero već sada u letnjem periodu puno kupača i pored istaknutih zabrana.

Jedina dilema koju ja ovde vidim jeste shvatanje ili prihvatanje toga da živimo u turističkom mestu i da smo se opredelili za razvoj turizma. Stagnacija i zatvaranje u lokalne okvire, bez stalne ponude novih i aktuelnih sadržaja današnjem modernom turisti, jeste put ka neuspehu. A za nas je uspeh puna i živa planina, na kojoj prostora i prirode ima dovoljno za sve. Zlatibor možemo ljubomorno čuvati od sveta, ali ne znam koliko ćemo sa takvim shvatanjima biti konkuretni i privlačni bilo kome kao poželjno mesto za odmor ili za život. Znači nam to što primećujemo da određen broj porodica, mladih i penzionera bira da svoj život ili posao preseli na Zlatibor.  I neka to bude motiv i pravac koji smo odabrali.

7. Često se pominje nedostatak odgovarajuće autobuske stanice na Zlatiboru, kada je u planu rešavanje tog problema, da li imate neke konkretnije informacije?

S pravom se često spominje pitanje nedostatka autobuske stanice. Opredelili smo lokaciju – glavna autobuska stanica planirana je na ulasku na Zlatibor, naselje Jelena Anžujska. Ona bi bila izgrađena po svim standardima, sa upravnom zgradom, peronima, parkingom i taksi stanicom. Pre glavne autobuske stanice, biće završene još dve, dopunske, uzimajući u obzir primedbe meštana i velikog broja radnika kojima je ova lokacija udaljena od centra Zlatibora. Iz tih razloga smo zadržali nekoliko perona u samom centru, na mestu gde je nekada i bila stanica. U sklopu iste je i velika javna garaža, te je takva stanica podzemna. Treća lokacija na koju pristaju autobusi, u blizini upravne zgrade Gold gondola, je trenutna i privremena. I ta lokacija se već uređuje, zajedno sa još jednom javnom garažom u opštinskom vlasništvu. Time rešavamo i dodatnu potrebu za parkingom u strogom centru Zlatibora, ali i dugogodišnji problem nedostatka autobuske stanice. Imaćemo ne jednu, već tri lokacije! Kada pitaju – zašto je glavna autobuska stanica van centra, odgovor je – radi rasterećenja saobraćaja u centru Zlatibora, koji će u budućnosti, prema našim planovima, da preraste u jednu veliku pešačku zonu. Verujem da će nova rešenja olakšati dolazak i radnika i turista na Zlatibor, a ujedno i da će biti daleko bezbedniji nego trenutna privremena rešenja.

8. Pred kraj 2024. godine ste najavili da će ove godine krenuti realizacija projekta izgradnje Akva parka na Zlatiboru, a sličnu najavu smo imali i u 2023. godini. Koliko je realno da ćemo u ovoj godini videti prve korake u realizaciji ovog projekta?

Najave su bile na osnovu dogovora koji smo imali sa zainteresovanim investitorima. Oni su međutim odustali i sada tražimo nove. U pitanju je javno-privatno partnerstvo, planirano na lokaciji kod auto-kampa na Zlatiboru. Apsolutno se ne postavlja pitanje potrebe za ovakvim sadržajem, posebno ako imamo u vidu da otvorena kupališta na planini ne mogu da budu tokom celog leta u upotrebi, najpre zbog temperatura koje se u toku noću spuste. Ideja je da izgradimo akva-park, dostupan za sve ciljne grupe, sa brojnim sadržajima, koji će upotpuniti i produžiti boravak turista, posebno leti. Potrebno je da takav akva-park bude zatvorenog tipa, sa pokretnim delovima koji se po potrebi mogu otvarati u letnjem periodu kada ima dovoljno sunčanih i toplih dana. Od potencijalnih investitora i uslova koje je potrebno da ispune, zavisi i brzina realizacije ovako zahtevnog projekta. Ono na šta mi možemo da utičemo, to je izgradnja još tri kupališta na otvorenom, u prirodi. Tri nova jezera, kao što sam rekao, biće nova obeležja Zlatibora i, nadamo se, nova omiljena izletišta meštana i turista. Ona će kao nekada biti mesto susreta i povezivanja ljudi.

9. Groblje na Zlatiboru kao goruća tema! Da li imate neke konkretnije informacije i da li će se tokom ove godine krenuti u konkretniju realizaciju ovog projekta?

Krenulo se sa realizacijom projekta.

10. Deponija „Duboko“ je zatvorena i opština Čajetina neće u skorije vreme moći da vozi otpad u Užice. Dosta je kritikovano odlaganje otpada na nekadašnju deponiju „Bregovi“ i generalno divlje deponije na teritoriji naše opštine. Nedavno ste izjavili da opština nema problema sa gomilanjem otpada i najavili ste neka rešenja. Da li možemo da znamo koja su to rešenja i kakvi su planovi?

Trenutno se radi studija za sanaciju dela tela deponije Bregovi na kojoj se odlaže mešani komunalni otpad. Takođe, priprema se i projektna dokumentacija za izgradnju jedne kasete za sanitaran prihvat mešanog komunalnog otpada. U toku je projektovanje centra za sekundarnu selekciju koji će nalaziti u okviru Reciklažnog dvorišta Zlatibor kako bismo na taj način odvojili što više reciklabilnog otpada, posebno iz otpada koji dolazi sa Zlatibora, a gde selekcija nije dobra, kao što je slučaj u stambenim zajednicama.

Već od ovog proleća stanovncima opštine Čajetina biće podeljeni kućni komposteri za kompostiranje biorazgradivog otpada (kuhinjski i baštenski otpad) gde ćemo na taj način smanjiti količine biorazgradivog otpada u mešanom komunalnom otpadu koji ide na deponiju. Na taj način uštedećemo deponijski prostor, a sa druge strane dobićemo humus koji se može iskoristiti za uređenje cvetnjaka i bašti. U toku je nabavka opreme za koju je Komunalno javno preduzeće „Zlatibor“ izdvojilo novčana sredstva. Sa podelom kompostera krenuće se na proleće, uz adekvatnu obuku stanovnika za njihovo korišćenje.

11. Faktičke eksproprijacije – tema oko koje se digla velika prašina. Čuli smo više strana priče i dosta kritika i sa jedne i sa druge strane. Da li možete da nam kažete da li opština planira da ukloni asfalt svugde gde postoji problem, bez obzira da li je neko tužio opštinu ili ne?

Postoje opravdane faktičke ekspropijacije, kada je zauzeće privatnih parcela za potrebe izgradnje državnog puta ili auto-puta realno i gde su ljudi prilično oštećeni. Ne govorim o takvim slučajevima kada su novčane isplate naknada opravdane. Podigli smo glas protiv onih nesavesnih vlasnika parcela, koji su lično zahtevali uspostavljanje lokalnog puta koji vodi samo njihovom imanju, primera radi. Dali su nam svoju suglasnost za izgradnju puta, ili su to učinili njihovi roditelji, bez koje ne bismo mogli ni da uradimo planove parcelacija i da ih potom sprovedemo u katastru. To je jasan pokazatelj da su bili saglasni i upoznati kuda će i kada će se asfaltirati. Njihove današnje tvrdnje “da nisu ni pitani”, sa svim činjenicama koje su na našoj strani, padaju u vodu. Ponavljam,  zahtevima i potrebama građana opština je izlazila u suret i asfaltirani su putevi za  udaljene zaseoke i imanja, gde ima svega po nekoliko kuća. Nakon nekoliko godina, negde i nakon dve decenije, na nagovor pojedinih advokata, vlasnici parcela udruženo tužuju opštinu i zahtevaju milionske isplate. U takvim sporovima se presuđuje često i bez prisustva pravobranioca ili stranke u sporu. Advokat se izjašnjava u njihovo ime i na jednom ročištu se presuđuje na štetu opštine, a u korist advokatske kancelarije. To je postao model organizovane zloupotrebe i pljačke lokalnih samouprava. Što se kritika tiče, one nisu podeljene. Stizale su samo od onih koji su i sami tužili po istom principu. Podrška nam je pristizala sa svih strana, od velikog broja predsednika opština, gradonačelnika, koji svedoče istim problemima i zloupotrebama. Tu je i podrška meštana susednih opština koje vape za asfaltom, posebno u seoskim i nepristupačnim sredinama. Govorim i o podršci savesnih advokata i sudija koji nam nude besplatnu pravnu pomoć u ovim sudskim procesima. Da se razumemo, ja ovde ne štitim lični interes, već osuđujem direktan udar na opštinski i državni budžet. Kao predlog dugoročnog rešenja, opština Čajetina je sa još nekoliko zainteresovanih opština pokrenula inicijativu za izmenu zakona u ovom delu. Do tada, sa prvim lepim danima, nastavljamo sa uklanjanjem asfaltne podloge samo onima koji su zahtevali asfalt, a sada isti naplaćuju, vraćajući njihove parcele u prvobitno stanje. Podvlačim, nama nije cilj da bilo šta ukidamo ili uskraćujemo bilo kome, još manje da se delimo ili sukobimo po bilo kom osnovu, već da upozorimo na dugoročne posledice po razvoj cele opštine. Ako dođemo u situaciju da sutra svi pokrenemo tužbe za prolaz puta koji nam je potreban, opštine će raditi samo da bi isplatila ovakve naknade. Ne vidim kuda to vodi.

12. U jednom trenutku ste krenuli sa akcijom „Vi pitate, predsednik opštine odgovara uživo“, gde su građani mogli da vas preko društvenih mreža pitaju šta žele i iznesu svoje predloge i primedbe. Da li ćete nastaviti sa tim i u narednom periodu?

Naravno. Žao mi je što smo zastali, ali je u mnogim sektorima došlo do promene kadrova, samim tim i do uspostavljanja novog načina rada i promena. Fokus nam je bio na reorganizaciji uprave i na uspostavljanju novog sistema kojim nisam bio zadovoljan u prethodnom periodu. Kao da smo krenuli ispočetka. Nova energija, novi ljudi i nova znanja su nam bili neophodni. Kada to ističem, mislim i na spoljne saradnike, što smatram dragocenim doprinosom. Nastavljamo sa započetim, ali ne samo putem društvenih mreža, već i putem otvorenih vrata i razgovora sa meštanima, na javnim skupovima, na nekadašnjim zborovima, po kojima smo i bili prepoznatljivi. Čini mi se da je više nego ikada potrebno da se kao zajednica povežemo, viđamo i komuniciramo, a da političari ne budu nevidljiva lica koja se kriju po kancelarijama i nemaju dodir sa realnošću i sa svojim sugrađanima. Povratna informacija i konstruktivna kritika ili sugestija meštana su nam dragoceni. Razlikujem ih od zlonamernih i politički obojenih. Trudim se da budem dostupan, što i nije toliko teško kada živite u manjoj sredini gde se svi poznajemo i svakodnevno srećemo ili sarađujemo. To je veći izazov za velike gradove. Malo je poznato da sam predsednik opštine koji ima svaki dan otvorena vrata. Tačno je da ne mogu uvek da izdvojim vreme da primam stranke, jer se u našoj opštini mnogo radi, mnogo događaja na Zlatiboru i sami organizujemo, to sve iziskuje i stalno prisustvo i rad, posebno vikendima, na šta sam navikao.

Drugi vid komunikacije planiramo i kroz pokretanje nove rubrike “Pitajte predsednika”, ali i direktore javnih preduzeća, u okviru novog predstavljanja projekta Zlatibor 2050. Pripremamo novi sajt, svesni toga da smo turistička opština, koja mora imati pristojne i napredne kanale komunikacije i mora pratiti korak sa vremenom i prilagođavati se mladima u našoj opštini i van nje. Posvetili smo se preispitivanju sebe i projekata, radili smo nekoliko istraživanja, vrlo detaljnih, na osnovu njih smo krenuli u izradu nekoliko Strategija za dalje delovanje, oslanjajući se na savete saradnike iz Norveške, Švedske, nadamo se uskoro i Švajcarske. Vapimo za savetima i razmenom iskustava, posebno kada govorimo o razvijenim zemljama, od kojih možemo mnogo toga da naučimo.

13. Hvala Vam što ste odgovorili na naša pitanja. Da li imate još nešto da poručite sugrađanima?

Poručio bih našim sugrađanima da ne obraćaju pažnju na prazne reči, već da vrednuju konkretna dela i rezultate. Neka upravo ono što smo postigli bude merilo našeg rada, a Zlatiborci najbolje znaju da prepoznaju i cene trud uložen u razvoj naše zajednice.

Pred nama su izazovna vremena, društvo je duboko polarizovano, kao i svet u celini. Zato su nam potrebni sabornost, smirenost i zlatiborska mudrost da nas vode kroz ove izazove. Budimo oni koji spajaju, koji okupljaju, a ne oni koji produbljuju podele. Pružimo ruku jedni drugima, ponudimo rešenja i pokažimo da je snaga u zajedništvu.