1. 2024. je bila izborna godina u opštini Čajetina i vaša grupa se prvi put pojavila na izborima. S obzirom da nismo imali priliku da ranije pričamo o tome, moramo da pitamo kako ste zadovoljni rezultatom?
Grupa građana „Naši ljudi za naše mesto“ ne samo da se prvi put pojavila na izborima 2024. godine, već se prvi put pojavila u javnosti u istoj godini, nekih mesec dana pre izbora. Za tako kratak vremenski period, od dana pojavljivanja u javnosti do izbora, rezultat je odličan. Pogotovo kada se ima u vidu i specifičnost ove sredine, u kojoj više od 20 godina opozicija praktično ne postoji.
2.Trenutno ste u skupštini opštine Čajetina u statusu opozicije, koliko uspevate da iznesete svoje predloge i promenite neke odluke koje su predložene?
Odbornici Grupe građana „Naši ljudi za naše mesto“ se lavovski bore u skupštinskoj areni, što građani mogu da vide i na snimcima koji se neposredno posle sednica javno objavljuju na Jutjubu. Za razliku od odbornika vladajuće većine, koji veoma retko učestvuju u diskusiji, naši odbornici su veoma ozbiljno shvatili svoj posao i debatuju konstruktivno po svim tačkama dnevnog reda. Naši predlozi veoma retko nailaze na razumevanje, pa čak i onda kada ukazuju na očigledne greške i propuste u proceduri. Jedan takav primer smo imali skoro, kada je imenovana komisija za planove. Naši odbornici su ukazali da predloženi članovi nemaju potrebne kvalifikacije koje zakon nalaže, ali je skupština ipak usvojila takav predlog, uz obrazloženje da će takvu odluku naknadno izmeniti dok skupštinska služba utvrdi da li članovi ispunjavaju uslove. Takvi odgovori od strane nadležnih organa su zaista neozbiljni, pa se čak stiče utisak da vlast takvim odgovorima želi da pokaže svoju nadmoć, koja proizilazi iz sigurne većine, čak i kada njihove odluke ne stoje na zakonu. Na veliku žalost, ne možemo da se pohvalimo da je vlast imala sluha za naše predloge.
3.Bilo je dosta kritika sa vaše strane za deponiju Bregovi i generalno za stanje i problem sa divljim deponijama na teritoriji opštine Čajetina. Čuli smo odgovore nadležnih, da li možemo da znamo koji su vaši predlozi za rešavanje ovog problema?
Svako ko se malo ozbiljnije bavi istraživačkim novinarstvom, mogao je da proveri naše navode u vezi sa divljim deponijama, a naročito Bregovima, i da se uveri da odgovor opštinskog rukovodstva „da Zlatibor nema problema sa smećem“ jednostavno ne odgovara istini. Opština je morala mnogo ranije da reaguje, jer koliko nam je poznato, JP Duboko odavno ne prima naše smeće, i to mnogo pre nego što je zvanično zatvoreno. Kao privremeno rešenje, trebalo je zaključiti ugovore sa firmama koje su mogle da prihvate naše smeće i istovremeno raditi na trajnom rešavanju ovog problema.
Bez obzira što je Zlatibor turističko mesto i suočava se sa velikim izazovom kada je u pitanju komunalna higijena, postoje načini da se ta oblast mnogo bolje i kvalitetnije uredi. Primera radi, ostrvo Krk u Hrvatskoj ima oko 60 posto primarno selektovanog otpada i na drugom je mestu u svetu, kao ostrvo bez otpada. Imaju bolju organizaciju i postigli su izuzetna dostignuća kada je u pitanju upravljanje otpadom. Zvaničan podatak JKP “Duboko” je da je opština Čajetina selektovala samo 0,38 posto od ukupne količine predatog smeća, što se može smatrati statističkom greškom. Naša rešenja su višestruko loša. I ranije smo upozoravali da ritam pražnjenja kontejnera, naročito u sezoni, nije dobar. Stari režim je bio mnogo bolji i nismo imali ružne slike gomila smeća oko svih kontejnera.
Kada gosti odnosno posetioci Zlatibora, zateknu takve prizore, sasvim je logično da će svoje smeće ostavljati gde god i kako god stignu, a vrlo često pored kontejnera. U tom smislu je zakazala i komunalna milicija, koja se nije potrudila da deluje preventivno na tom polju. Oni su morali da isprate ceo taj proces akcijom na terenu. Ako se setimo perioda od pre 20 godina kada vezivanje pojasa u automobilu nije bilo obavezno i kako smo svi tako reći preko noći razvili naviku da se vezujemo, a znamo kakva je policijska akcija ispratila taj period, jasno je da kontrola i prevencija mogu da stvore nove navike i to u veoma kratkom vremenskom periodu.
Postoje i drugi načini, koje lokalna vlast na žalost nije uzela u obzir, a to je stimulacija građana da selektuju otpad, kroz niže cene komunalnih usluga ili poreske olakšice, za građane koju iskazuju dobru volju i poštuju primarnu selekciju. Kazne treba da budu krajnja, zadnja mera. Neodgovorno je, a i licemerno, pretiti građanima nekakvim kaznama za nepoštovanje primarne selekcije otpada, a onda nadležno JKP svo smeće zatrpava na deponiji Bregovi, koja je zvanično rekultivisana i zatvorena. To šalje vrlo lošu sliku u javnost, jer upravljač te deponije ne poštuje zakonsku regulativu i preuzete obaveze, a očekuje da ih građani poštuju.
4. Kritikovali ste i predlog projekta „Zlatni grad“ na Ribničkom jezeru. Da li možete detaljnije da nam kažete mišljenje o tom projektu?
Ribničko jezero, kao izvor vodonabdevanja, nalazi se u Parku prirode Zlatibor, i to u užoj zoni sanitarne zaštite. Prema važećoj Uredbi, zabranjena je bilo kakva gradnja u toj oblasti, i ne samo gradnja. Boravak u toj zoni je strogo regulisan, i to sa razlogom. Lokalna vlast se ne obazire na važeće propise, već samovoljno donosi odluke, za koje opravdano verujemo da će ugroziti vodosnabdevanje celog Zlatibora. Zahtevali smo od nadležnih organa da objave studiju opravdanosti i izvodljivosti vodosnabdevanja sa Sušičkih vrela, što nisu uradili. Sumnjamo u kapacitet Sušičkih vrela, kvalitet vode (pre par godina kada se Užice snabdevalo sa ovog izvora u vodi su pronađene nematode, što ne čudi jer su Sušička vrela na najnižoj tački naše opštine), a i ekonomsku opravdanost cene vode sa ovog izvora. Niko u javnosti ne govori o utrošku električne energije koja se mora upotrebiti da se sva voda sa Sušičkih vrela pumpama izbaci na Zlatibor. Tu cenu će plaćati krajnji korisnici, odnosno građani.
Bilo kakva gradnja na Ribničkom jezderu, u zoni vodosnabdevanja, će uticati negativno na ceo ekosistem, biljne i životinjske vrste. Svuda u svetu, ljudi čuvaju svoje izvore kao samo blago. To je i naša obaveza, proizašla iz održivog razvoga. Razvoj koji vodi devastiranju prirodnih resursa, nije održiv. Imajući u vidu urbanizaciju samog Zlatibora, koja u urbanističkom smislu predstavlja kriminal prema lokalnoj tradiciji, arhitekturi, kulturi i održivom razvoju, jasno je vlast koja je legalizovala takav kriminal apsolutno nema naše poverenje (a trebalo bi ne samo naše nego i bilo čije) da oblikuje urbanizaciju tog područja. Da se vlast zaista bavila dobrobiti naših građana, takav projekat nikada ne bi izašao u javnost. Evidentno je da se radi o interesima nekih investitora i lokalne vlasti. Kao što je poznato, taj predeo oko Ribničkog jezera nema izgrađenu komunalnu infrastrukturu.
To podrazumeva puteve, struju, vodu, kanalizaciju. Javno i otvoreno postavljamo pitanje na koje svaki urbanista može da odgovori – koliko košta izgradnja komunalne infrastrukture oko Ribničkog jezera ? Koliki su očekivani prihodi od prodaje tog zemljišta i budućeg poreza na imovinu novih vlasnika luksuznih objekata ? Jasno je da je taj poduhvat ne samo štetan po izvor vodosnabdevanja, biljni i životinjski svet, već i potpuno neisplativ za našu opštinu. Opštinska vlast se i do sada ponašala neodgovorno kada su u pitanju infrastrukturni i komunalni problemi koje je rešavala ad hok, neplanski, i naknadno posle nastajanja problema a ne unapred. Stihijska gradnja na Zlatiboru je ogledalo takve politike. Od lokalnih političara smo čuli i najavu budućih golf terena oko Ribničkog jezera. To je posebno štetno, jer se travnjaci za golf terene održavaju na specifičan način, uz upotrebu dosta štetnih hemijskih proizvoda. Potrošnja vode za zalivanje takvih terena je posebno neopravdana. I na kraju, golf nije sport koji se u Srbiji praktikuje, pogotovo masovno, pa se postavlja pitanje za koga mi gradimo te terene i čije će biti Ribničko jezero.
5. Da li Vam se ponekad sugrađani obraćaju sa molbama da iznesete njihove probleme za skupštinskom govornicom? Ako da, koji su to problemi koji muče stanovnike ruralnog, a koji problemi muče stanovnike urbanog dela naše opštine?
Sugrađani nam se ne obraćaju sa zahtevom da neku njihovu molbu ili predlog iznesemo na skupštinu. Više se obraćaju u smislu nekih zapažanja nepravilnosti ili negativnosti. Neka od tih zapažanja smo izneli u skupštinskoj diskusiji, a neka kroz odbornička pitanja. Građani pre obraćanja nama, najčešće probaju sve moguće načine da problem reše u opštini, ili čak na sudu. Tek kada su iscrpljene sve te mogućnosti, a ne nađu rešnje za svoj problem, onda se oslobode straha da javno govore o tome. Dok god postoji ikakava šansa da problem reše na miran način, dogovorom, ne obraćaju nam se, valjda polazeći od pretpostavke da razgovor sa nama može da šteti njihovom interesu i rešavanju problema.
Koren tog straha potiče od vladajuće političke opcije, koja od dana našeg osnivanja pokušava da unese tu vrstu podele među građanima i da čak stigmatizuje građane koji imaju bilo kakav kontakt sa nama. Neki građani su čak pozivani telefonom i upozoravani zato što su lajkovali naše objave. Za ljude iz seoskih sredina, veliki problem je nedostatak redovnih autobuskih linija, mesnih kancelarija, seoske ambulante sa apotekom, nezaposlenost. Za ljude iz urbanog dela naše opštine, veliki problem je komunalna higijena, nedostatak adekvatnog vrtića na Zlatiboru, nedostatak parking mesta, prekopavanje i zatvaranje ulica kako kome padne na pamet, bahatost vozača kvadova (nigde u svetu ne možete voziti kvadove slobodno, izvan utvrđenih staza!!!), dostupni sadržaji kao što je gradski bazen, muzička škola, besplatan sport.
Naša opština za sportske klubove izdvaja preko 90 miliona dinara godišnje, a naša deca plaćaju sve sportove. Naša ideja da opština obezbedi besplatne udžbenike za svu decu nema samo socijalnu komponentu – da olakša materijalni položaj roditelja, koji je dosta težak. To je način da vlast pokaže koliko joj je stalo do obrazovanja i na kom se mestu obrazovanje nalazi. Trenutna situacija pokazuje da je sport za lokalnu vlast važniji od obrazovanja, a znamo da je osnovnoškolsko obrazovanje obavezno. Sport nije. Vlast je mogla pravednije da raspodeli budžet i obezbedi besplatne udžbenike.
Predsednik opštine, Milan Stamatović, je u intervjuu sa vama veoma smelo zaključio da našim roditeljima taj vid pomoći nije od velikog značaja, odnosno da roditelji nisu u toj socijalnoj potrebi. Naprotiv, mi mislimo da itekako jesu. Prosečna plata na teritoriji opštine je daleko ispod republičkog proseka, a prosečna cena udžbenika za osnovnu školu iznosi oko 14.000,00 dinara za jedno dete. To je veliko opterećenje za budžet roditelja. Da se ova vlast nije u tolikoj meri otuđila od svojih građana, možda bi imala bolji uvid u njihov materijalni položaj.
6. Gledano iz Vašeg ugla, koji su trenutno najveći problemi sa kojima se suočava naša opština?
Trenutno najveći problemi u našoj opštini su komunalna higijena, urbanistički haos usled lošeg urbanističkog planiranja, nedostatak podrške razvoju drugim privrednim delatnostima (osim turizmu), potreba rekonstrukcije komunalne infrastrukture, autobuska stanica, zagađenost, nefunksionisanje postrojenja za preradu otpadnih voda, završetak vrtića na Zlatiboru.
7. Opozicija je tu da kritikuje i nastoji da promeni neke odluke koje vlast donosi. Da li ima projekata i ideja gde se jednoglasno sa odbornicima vladajuće većine složite i da li biste neke projekte opštine pohvalili?
Za ovo kratko vreme, koliko smo deo skupštine opštine, nije bilo mnogo projekata koje smo podržali. Jedan od projekata koji smo sa oduševljenjem podržali i glasali za njega jeste kupovina čajetinske klanice. Drugih većih projekata nije bilo. Uvek glasamo i podržavamo zahteve naših građana, bilo da se radi o kupovini placeva, nekim davanjima i slično. Već smo ranije pohvalili rad Kulturnog centra na Zlatiboru, mada i dalje stoji zamerka da objekat nema upotrebnu dozvolu. Manifestacije koje su pred nama su takođe za pohvalu, mada je trebalo u različitim danima organizovati Pršutijadu i Burgerijadu.
8.Da imate mogućnost da donosite odluke, u kom smeru bi se kretao razvoj opštine Čajetina u narednih 10 godina?
Da imamo mogućnost da donosimo odluke, na prvom mestu bi kreirali održive urbanističke planove, intenzivno bi stimulisali razvoj drugih privrednih grana, rešili problem komunalne higijene, sprečili dalje propadanje sela
9.Da li smatrate da opština Čajetina ima dobru socijalnu politiku? Šta biste promenili ili dodali?
Opština Čajetina ne samo da nema dobru socijalnu politiku, nego je tako reći nema uopšte. Socijalna politika nisu socijalna davanja ugroženim kategorijama stanovništva. O ovoj temi imamo napisan čitav program, a on obuhvata podršku omladini, mladim bračnim parovima i porodicama, podsticaj mladima za ostanak ili preseljenje na selo i podršku zdravstvenoj zaštiti građana.
10. Hvala na odgovorima za Glas Čajetine. Da li imate još nešto da poručite sugrađanima?
Poruka za sve građane: Potrebe građana moraju biti u fokusu svake vlasti.
Ostavite komentar