Problem napuštenih životinja u Srbiji
Napuštene životinje predstavljaju ozbiljan problem u mnogim zemljama, a Srbija nije izuzetak. Svake godine, hiljade pasa i mačaka završavaju na ulicama, napušteni, zlostavljani i zaraženi raznim bolestima. Ovaj problem ima duboke korene u društvenoj svesti, nedostatku odgovornosti prema ljubimcima i lošoj primeni zakona koji se tiču zaštite životinja.
U Srbiji je veliki broj napuštenih životinja na ulicama. Većinu tih životinja odbacili su vlasnici zbog različitih razloga – od neplaniranih trudnoća kućnih ljubimaca do prepuštanja ulici zbog nesvesnosti o potrebnoj brizi i odgovornosti. Pored toga, mnogi psi i mačke su postali žrtve neodgovornih vlasnika koji ne sterilizuju svoje ljubimce, što samo doprinosi problemu prekomernog broja napuštenih životinja.
Zašto je ovo problem?
Za ovaj problem postoji više uzroka. Pre svega, nedostatak edukacije o odgovornom vlasništvu nad životinjama je ključni faktor. Mnogi ljudi usvajaju ljubimce bez razmišljanja o tome šta ta odgovornost podrazumeva, kao što su troškovi za hranu, vakcinaciju, sterilizaciju i veterinarsku negu. Takođe, zakoni koji regulišu zaštitu životinja nisu dovoljno strogi i teško se primenjuju.
U Srbiji, iako postoje zakoni koji se bave zaštitom životinja, kazne za napuštanje životinja i zlostavljanje su nepostojeće ili nedovoljno rigorozne, a ovaj nedostatak kazni ne doprinosi smanjenju problema, već stvara utisak da je napuštanje ljubimaca bez posledica.
Problem nije zaobišao ni Čajetinu
U celoj Srbiji je izražen problem napuštenih životinja, gde se posebno ističu napušteni psi. Napušteni psi znaju biti veoma opasni, neprijateljski nastrojeni, okupljeni u čoporima i često ih možemo videti širom teritorije opštine Čajetina. Pored pasa, svedoci smo da postoji problem i sa krupnim životinjama, konjima i kravama, koje se često mogu videti na magistralnom putu i prava su opasnost u saobraćaju.
Na koji način se radi na rešavanju ovog velikog problema?
Kako bi opština Čajetina na svojoj teritoriji rešila problem napuštenih životinja, u 2023. godini osnovano je novo javno preduzeće, Zoohigijena Čajetina. Od osnivanja, ovo javno preduzeće nastoji da izgradi svoje kapacitete, ulaže u opremu, proširuje svoje delatnosti, a pre svega mnogo vremena i truda ulaže u edukaciju stanovnika opštine Čajetina. Veliki broj edukativnih događaja je održano širom opštine, kako u seoskom, tako i u urbanom delu Čajetine. Ni najmlađi nisu zapostavljeni. U školama na teritoriji Čajetine, Zoohigijena je održala edukativne radionice, koje imaju za cilj da decu upoznaju sa problemima koji nastaju kada se psi napuštaju ali i na koji način trebaju da se ponašaju kada su u blizini psa. Sledeći korak u edukaciji najmlađih bila je i predstava “Sve(t) za decu”, izvedena u Domu kulture u Čajetini, gde je ovaj edukativni igrokaz na prijemčiv način deci govorio o odgovornosti i pažnji prema kućnim ljubimcima.
Pored edukacija o važnosti sterilizacije i smanjenja populacije pasa i mačaka, Zoohigijena po subvencionisanim cenama vrši usluge sterilizacije, kastracije, vakcinacije i čipovanja, o čemu smo i ranije pisali, kako bi se na taj način smanjio u budućnosti broj napuštenih životinja.
Do sada je u raznim akcijama sterilizovano i čipovano dosta životinja i tako je sprečena njihova dalja reprodukcija, ali problem je i dalje tu…
O ovom problemu se priča i često je tema u lokalnom parlamentu
Katarina Murić, odbornica GG “Naši ljudi za naše mesto” istakla je:
Ono što moram da kažem, ja sam lično imala situaciju, moje dete su napali kučići ispred Čigote, nisu je ujeli, nisam htela da zovem da prijavim, da ne bi bilo da sam ja sad prijavila zato što sam ja u pitanju, ali ono što je taj čopor pasa, koji obitava oko igrališta i oko Čigote, stvarno nije u redu. Pitala sam ljude u Čigoti, rekli su mi da su kontaktirali i komunalnu miliciju, komunalnu inspekciju i veterinarsku inspekciju i službu Zoohigijene i da u principu niko nije odgovoran, niti je iko išta preduzeo po tom pitanju. Prosto mislim da tim stvarima moramo malo da se bavimo. Veliki je problem dete kada napadne pas, stvarno nije uopšte naivno.
Darko Tomić, direktor JP Zoohigijena Čajetina je istakao:
Izgradnja prihvatilišta odmah, nije rešenje, iz razloga što ukoliko ne sprečimo i uspostavimo sistem kažnjavanja, ja se iskreno plašim izgradnje prihvatilišta, napraviće nam veliki problem, iz razloga što će opštine koje nisu rešile problem, kao što je sa deponijom bilo, Užice, Nova Varoš, Bajna Bašta, Priboj, masovno donositi pse nadajući se, imaju oni prihvatilište, sve će smestiti kod njih… Moramo da postavimo kamere za praćenje napuštanja životinja, da probamo na taj način da sankcionišemo ljude koji ostavljaju životinje iz drugih opština i naše opštine.
Marko Pantović, iz GG “Naši ljudi za naše mesto” je istakao:
Evo, svedoci smo da u zadnjih tri meseca smo imali više saobraćajnih nezgoda na teritoriji magistralnog puta Užice-Nova Varoš, gde su učestvovale krupne životinje, prema sadašnjim propisima RS, za te štete odgovorna je lokalna zajednica, tj. mi kao opština Čajetina. Dakle, kakav smo mi korak učinili u tome, ja sam to ukazivao još prošli put, kad smo raspravljali o budžetu, sa uklanjanjem krupnih životinja?
Ceo video sa sedme sednice SO Čajetina, gde je jedna od tački dnevnog reda bila i tema JP Zoohigijena Čajetina, možete pogledati u nastavku.
Potrebno je rešiti uzrok problema, poručuje Ivana Stamatović
Gostujući u emisiji “U ritmu nedelje”, narodna poslanica Zdrave Srbije i predsednica nadzornog odbora JP Zoohigijena Čajetina, koja je nedavno prvo podnela, a nakon toga i povukla predloge za izmenu i dopunu Zakona o dobrobiti životinja, govorila je o načinu na koji se ovaj dugogodišnji problem može rešiti. Pored toga, Ivana je govorila i o pozitivnim primerima, gde je istakla Nemačku i zakone, koji su doveli do toga da ta država od preko 80 miliona stanovnika ima na godišnjem nivou manje rođenih štenaca nego Srbija.
Ivana se osvrnula i na priču o prihvatilištima, ali i poslovanju i ideji javnog preduzeća Zoohigijena Čajetina, a celu emisiju možete pogledati u nastavku.
Ostavite komentar