Sve je veće interesovanje učenika i poslodavaca za dualno obrazovanje. Poslodavci žele da obuče radnu snagu, pa se za ovaj program prijavilo 1100 kompanija. Za učenje uz rad opredelilo se 16.000 učenika iz 186 škola i 13 visokoškolskih ustanova u Srbiji. Među njima je Filip Simić, student Visoke hotelijerske škole, koji je kao odličan đak iz osnovne škole otišao u kuvare.
Za studenta Visoke hotelijerske škole Filipa Simića, rodom iz Priboja, kažu da je svojevrsni ambasador dualnog obrazovanja. Opredelio se za učenje uz rad odmah posle osnovne škole. Iako je bio odlikaš otišao je u srednju školu za kuvare u Čajetini.
“Imao sam skoro 90 bodova! Odlučio sam da spojim rad sa ljudima i tu moju volju za učenjem u jedno i zato sam upisao smer kuvar u Čajetini”, objašnjava Filip prisećajući se iznenađenog izraza lica svoje razredne.
“Svi moji vršnjaci imali su 37-38, neki i 40 bodova, a ja 90 bodova! Bukvalno sam mogao da biram i da upišem bilo koju srednju školu u čitavoj Srbiji. Moja razredna me je popreko pogledala i rekla – da li je moguće da si ti upisao smer za kuvara? Ja sam rekao – naravno, moguće je zato što volim da učim, volim da radim sa ljudima! To me je podstaklo da samog sebe počnem da razvijam i u poslovnom smislu i u obrazovanju”, priča Filip Simić.
Filipova razredna iz Čajetine zove se Gorica i bila je presrećna kada joj se u dualnom obrazovanju pojavio učenik, koji ima preko 90 bodova, objašnjava nam Gabrijela Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje. Priseća se početaka i predrasuda da je učenje uz rad samo za loše đake i učenike sa malim brojem bodova. “Statistika sada govori potpuno drugačije. Za srednje stručne škole prijavljuju se učenici sa visokim brojem bodova, koji mogu da se zaposle po završetku školovanja ili da idu na studije”, kaže Gabrijela Grujić.
Filip Simić želeo je da uči uz rad. Od svoje petnaeste godine počeo je da radi i to mu se dopalo.
“Tokom srednje škole bio sam u hotelu Mona Plaza na Zlatiboru. Tamo sam radio, obavljao praksu i istovremeno išao u srednju školu”, priča Filip kako se školovao po dualnom modelu obrazovanja. “Ponedeljak, utorak, sreda, mi smo išli u školu, četvrtak i petak u hotel. Ja sam iskoristio da svih 5 radnih dana radim. Ako u školu idem u prvoj smeni, u drugoj smeni idem na posao”, objašnjava nam Filip I priznaje da nije bilo lako.
“Jeste teško, ali na kraju svega toga isplati se. Nauči se posao, istovremeno se uči teorija. Drago mi je da budem primer mlađim generacijama, da i oni mogu isto to da rade i da uspeju”, raduje se Filip i garantuje da svako ko hoće, može da nađe vreme i za učenje i za rad.
Filipov mentor u hotelu Mona Plaza u Beogradu je iskusni kuvar Marko Radosavljević. On ga uči najfinijim receptima i prati njegov rad. Za Filipa ima samo reči hvale: “Filip je kod nas od oktobra 2023. godine. Pre toga je radio u hotelu na Zlatiboru, dok je bio đak srednje škole u Čajetini”. Filip je siguran da nije pogrešio: “Obrazloziš sebe, nagradiš sebe, posle toga možeš da upišeš bilo koji fakultet koji želiš”. Visoku hotelijersku školu upisao je da unapredi svoje znanje: “Po završetku studija biću diplomirani menadžer gastronomije! Posle, ako Bog da, idem na master i na doktorske studije”.
Visoka hotelijerska škola od školske 2022. /23. godine ima akreditovan model dualnog studiranja za sva 3 studijska programa, objašnjava Andrea Žerajić iz odseka za međunarodnu saradnju te visokoškolske ustanove. ”Studijske programe gastronomija, restoraterstvo i hotelijerstvo, trenutno pohađa prva generacija studenata po dualnom modelu obrazovanja. To su 14 studenata sa smera restoraterstvo, 9 studenata smera hotelijerstvo i 6 studenata smera gastronomija. Naš odsek ima potpisane ugovore sa zaista prestižnim hotelima u Srbiji. U Beogradu to su hoteli Kraun plaza, Hajat, Radison, Meriot i Hotel M”, nabraja Andrea Žerajić.
Naglašava da je koncept dualnog modela obrazovanja razvijen u zemljama Zapadne Evrope, ali i da Akademija strukovnih studija u Beogradu prepoznaje te trendove i želi da ih primeni u našem visokom obrazovanju, na korist studenata.
Poslodavci žele kvalitetnu i visoko obrazovanu radnu snagu. Filipu Simiću nije bilo teško da dobije stipendiju od kompanije u kojoj se usavršava. “Već sa 17. godina, kada sam završavao srednju školu, generalni direktor Mona Plaze iz Beograda, Ivan Vitorović odlučio je da mi ponudi stipendiju. Došao sam u Beograd i prihvatio da budem stipendista Mona Plaze. Sada studiram i radim kod njih. To mi je omogućilo da napredujem u firmi za samo par godina. Učim od starijih kolega sve tajne ovog posla”, pohvalio nam se Filip.
Glavni kuvar hotela Mona Plaza u Beogradu Marko Radosavljević u kuhinji prestižnog hotela obučava budućeg kolegu, studenta stipendistu Filipa Simića.
“Kompaniji mnogo znači da ulaže u osobe, koje su potencijalni radnici. Važan je i odnos studenta odnosno đaka i nas, kao nekog ko pruža znanje, u tom procesu učenja. Sutra je to formiran radnik, koji ostaje kod nas i ispunjava standarde kompanije”, kaže glavni kuvar Marko Radosavljević. Naglašava da je mnogo lakše raditi sa ljudima koji poznaju rad u kompaniji, nego zapošljavati one koji nemaju nikakvog iskustva o standardima kompanije. “Dualno obrazovanje što se tiče kuhinje i restorana, mnogo znači u smislu sutrašnjeg poslovanja, jer dobijamo dobar kadar”, naglašava glavni kuvar restorana u prestižnom hotelu u Beogradu.
Posle završene srednje škole po dualnom modelu obrazovanja, student Filip Simić uveren je da je dualno obrazovanje najbolji način da mladi od svoje 15-te godine nauče da zarađuju i da se potpuno osamostale do punoletstva. “Pored teorijskog znanja stiču poslovno iskustvo. To dvoje kada spoje, to je jedan fenomenalan pristup koji je omogućen pre svega mojim vršnjacima i mlađim i starijima”, tvrdi Filip.
Glavni kuvar restorana hotela Mona Plaza raduje se što je dualno obrazovanje unapredilo praksu u korist učenika. “Onim svojim radom, odnosno samim učenjem, mogu sebi da zarade određena sredstva i da imaju podsticaj za napredovanje. U moje vreme se praksa nije plaćala, a bila je obavezna”, priseća se kuvar Marko Radosavljević svog školovanja. “Dualno obrazovanje mnogo znači i poslodavcu, jer se među tom decom brzo izdvoje oni koji su stvarno talentovani za taj posao. Novac ih stimuliše da grizu dalje, a poslodavac onda lakše prepozna budućeg radnika među tim učenicima, koji tek stasavaju za posao”, kaže kuvar Marko.
Dualno obrazovanje je način da đaci već od prvog razreda srednje škole mogu da vide da li je taj posao za njih ili nije, uverava nas student Filip Simić. “Odmah čovek vidi da li je on stvoren za to ili nije. Mali procenat đaka ode u drugu školu, ali više od 95% đaka ostane u toj branši, jer vidi da siguran put ka zaposlenju. U suštini, kada zarade, kad osete novac, to im promeni čitavu koncepciju života, jer više ne uzimaju od svojih. Sami troše svoj novac i uče. Tako da to je spoj najboljeg iz oba sveta”, kroz osmeh nam objašnjava Filip. Direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Vlade Srbije ukazuje na to da ovaj vid učenja kroz rad od samog početka prate sumnje da služi samo poslodavcima da lakše dođu do jeftine radne snage, koju nemaju obavezu da zaposle. Zakonom je propisano da učenici za svoj rad budu plaćeni najmanje 70% minimalne zarade po satu, a studenti najmanje 50%. Većina njih dobija i stalni radni odnos po završetku školovanja, tvrdi direktorka Kancelarije Gabrijela Grujić.
Izvor: Insajder
Ostavite komentar