Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas 26. novembra obeležavaju Svetog Jovana Zlatoustog, najčuvenijeg propovednika u istoriji crkve.
Sveti Jovan Zlatousti je rođen u Antiohiji, gde je učio bogoslovlje u sklopu škole biblijske egzegeze, pod rukovodstvom Diodora Tarsijskog. U rodnom gradu je i rukopoložen u čin đakona i sveštenika.
Upravo on je autor dela koje je tokom vekova ostalo neprevaziđeno, pod imenom “O sveštenstvu”. Takođe, pisao je i besede, zbog čega su ga zvali Zlatousti.
Često je rado razgovarao razgovarao sa vernicima i tumačio Sveto pismo. Ubraja se u Sveta tri jerarha.
Godine 397. Sveti Jovan Zlatousti je izabran za episkopa carigradskog i nakon toga ušao u sukob sa Evtropijem, ministrom dvora cara Arkadija, i sa caricom Evdoksijom, jer je predlagao potpunu reformu načina života, kako u crkvi tako i na carskom dvoru.
Sa prestola je zbačen 402. godine i prognan u Kukuz. Nakon pet godina je tamo u preminuo. U Kukuzu je nastao najveći broj pisama.
Krstaši su njegove mošti iz carigrada odneli u Vatikan 1204. godine, gde su počivale sve do 2004. kada su, po dogovoru, vraćene u Isranbul.
Kako smo ranije pisali, od davnina se veruje da na 26. novembra nikako ne smete prekinuti žicu, konac ili bilo kakvu nit, jer na taj način prekidate i svoj život.
Prema starom hrišćanskom običaju do kraja dana se ne koriste igle za pletenje, šivenje, razboj, ni slični predmeti…
Kako je Sveti Jovan Zlatousti bio učen čovek, smatra se da učenici i studenti danas treba da se posvete nauci, a da ostali pročitaju bar deo neke knjige, kako bi ih svetitelj blagosiljao.
U nekim krajevima Srbije još se veruje da na današnji dan žene ne treba da u ruke uzimaju vunicu.
Ostavite komentar